Када је у питању како конзервативци размишљају о раси у Америци, ниједан проблем не пружа јаснију слику њихове перспективе од тога афирмативна акција. Конзервативци проблем схватају сасвим другачије од либерала. Док либерали верују да афирмативни акциони програми стварају могућности за мањинске људе у неповољном положају тамо где раније нису постоје, конзервативци сматрају да ови програми заправо служе подстицању расизма ускраћујући могућности другима подједнако квалификован. Надаље, већина афирмативних програма дјеловања односи се на одређене мањине, док отуђује друге. Из конзервативне перспективе, ово ствара напетост и подрива идеал расне једнакости.
Конзервативци су много мање склони да прихватају симпатички став према мањинама само на основу њихове расе. Конзервативци претпостављају расну једнакост постоји да започну и заснивају своје политике на тој претпоставци. Стога, када је реч о питању попут "злочина из мржње", конзервативци се у потпуности не слажу са тим појмом.
Ако је неко несавјестан злочин почињен над неким на основу злочина те особе
националност, конзервативци не верују да би жртва због тога требало да добије "више правде". Идеја "више" или "мање" правде за конзервативце нема смисла, јер верују да може постојати само један облик правде, примењен подједнако на све. Ако је исти несавјесни злочин почињен над неким особом на основу финанцијских околности те особе, на примјер, та жртва не би требала имати мање права на исту потрагу за правдом. Злочин је злочин, без обзира на мотивацију која стоји иза њега.Конзервативци сматрају да програми афирмативне акције и закони о кривичним делима из мржње често чине више штете трагању за расном хармонијом него користи. Ове врсте законодавних програма могу послужити изградњи негодовања изван одређене мањинске заједнице којој се служе, што заузврат промовише саму дисхармонију коју за циљ имају заобићи.
Када се пажња посвети раси, конзервативци верују да из тога не може доћи добро.